Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan, praznik koji se slavi kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Ovaj praznik neraskidivo je vezan za sutrašnje Bogojavljenje (krštenje Isusa Hrista) i Jovanjdan, koji se slavi 20. januara. Dok se Krstovdan koji obeležavamo 27. septembra vezuje za pronalaženje Časnog krsta na Golgoti, današnji praznik se u crkvenom kalendaru uvek slavi 18. januara i spada u nepokretne praznike.
Liturgija i osveštanje vode
Iako u kalendaru nije obeležen crvenim slovom, Krstovdan ima veliki značaj u pravoslavnoj tradiciji. U hramovima se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, nakon čega sledi čin velikog osveštanja vode.
Krstovdanska vodica se potom deli vernicima koji je nose kućama i čuvaju tokom cele godine radi zdravlja i blagoslova.
Strogi post i narodna verovanja
Prema kanonima, Krstovdan je uvek posni dan, bez obzira na to u koji dan u nedelji pada. Među narodom su se održali i specifični običaji koji predviđaju kakva će biti predstojeća godina:
- Vremenska prognoza: U mnogim krajevima postoji običaj da se krst stavi u vodu i iznese napolje. Veruje se da će, ako se voda u posudi smrzne, godina biti rodna i zdrava.
- Suprotno verovanje: Ako se voda ne smrzne, veruje se da bi godina mogla biti oskudna i obeležena bolestima.
Ovaj praznik je duhovna priprema za sutrašnji veliki praznik, kada će se širom zemlje vernici pozdravljati tradicionalnim pozdravom: “Bog se javi!”