Književnica Jovana Čebo, autorka tri zapažena romana – „Ožiljci na duši“, „Kazni ga zaboravom“ i „Verujem u sutra“, govori o svom stvaralačkom putu, pisanju kao terapiji i snazi praštanja.
Od dečijih bajki do ozbiljnih psiholoških drama
Jovanin put ka književnosti počeo je još u detinjstvu, kroz ljubav prema bajkama i maštanju. Kako sama ističe, dar za pisanje je nešto što se neguje godinama dok ne sazri trenutak da se podeli sa svetom.
„Verujem da svako ima svoje vreme i da to osoba jednostavno oseti – prvi koraci se prave onda kada nas obasja svetlost sa neba i osvetli put koji je iscrtan za nas.“
Pisanje kao lična terapija
Iako u njenim romanima ima malo ličnog iskustva, autorka u njih utka svoje stavove i duboka osećanja. Za nju je pisanje način da se prežive teški trenuci i zaleče unutrašnje rane.
- Ožiljci na duši: Istražuje suočavanje sa prošlošću.
- Pisanje kao lek: „Dok ne otvorimo rane koje bole, a koje su samo zakopane duboko, ne možemo ni da izlečimo ni sebe ni druge.“
Zaborav kao jedina prava kazna
Njen drugi roman, „Kazni ga zaboravom“, donosi specifičnu filozofiju međuljudskih odnosa. Jovana smatra da je zaborav oslobođenje za povređene, a najteža kazna za one koji su naneli bol.
- Recept za mir: Ključ zaborava je oproštaj. Prvo moramo oprostiti sebi što smo dozvolili da budemo povređeni, a zatim i drugima, kako bismo skinuli teret sa duše.
„Verujem u sutra“ – Književnost koja nudi nadu
Treći roman nosi snažnu optimističnu poruku. Autorka veruje da je misija književnosti da čitaocu osvetli put u trenucima tame.
- Snaga vere: Citirajući vladiku Nikolaja, Jovana naglašava da nam je vera potrebna da bismo se nadali, a nada da bismo mogli živeti.
Susret sa čitaocima i novi planovi
Nedavna promocija u Zvorniku ostavila je snažan utisak na autorku, potvrđujući da živa reč i dalje ima prednost nad digitalnom komunikacijom. Posebno ističe saradnju i prijateljstvo sa koleginicom Mirjanom Sušić, sa kojom često deli scenu.
Šta je sledeće? Jovana priprema novi roman koji će, za razliku od prethodnih, biti zasnovan na istinitim motivima.
„Pisanje o osobi koja postoji, koja šeta pored nas, nosi veću odgovornost. Te rane o kojima se piše su ponor u kojem se dno ne nazire.“
Poruka čitaocima: „Hranite svoju dušu najzdravijom hranom – ljubavlju i mirom. To su jedini plodovi koje nosimo sa sobom, a po kojima će nas ovaj svet pamtiti.“
Razgovor vodio: Dejan Spasojević (ASinfo)