Danas je crveno slovo – obeležava se jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta. Veliki praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Krstovdan slavimo dva puta godišnje. Jesenji Krstovdan obeležava se 27. septembra, a 18. januara zimski, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa Hrista u reci Jordan.
U stara vremena ljudi su na Krstovdan strogo postili, na hlebu i vodi, ali zanimljivo – jelo se i grožđe, dok je drugo voće bilo zabranjeno. O značaju ovog običaja svedoči i narodna poslovica: “Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!”
U nekim srpskim selima održavali su se vašari, a ovaj dan prate i drugi živopisni običaji.
Stari običaj nalaže da se na jesenji Krstovdan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. Takođe, u selima su se isplaćivali takozvani poljaci, koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana, terali ptice i naplaćivali globe od onih čija je stoka pravila štetu na tuđim njivama. Isplaćivalo se onoliko koliko je bilo dogovoreno o Đurđevdanu.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povlače na počinak i da ih od tada više nema. Ne treba zaboraviti još jednu staru praksu – veruje se da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedan od najlepših običaja koji se vezuju za jesenji Krstovdan jeste tradicija branja i osvećenje bosiljka. Ova biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za tradicionalne običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Zato bi 27. septembra u kuću trebalo uneti malo bosiljka – za uspeh i zdravlje cele porodice. Slično tome, bosiljak se kači na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da valja popiti i čaj od bosiljka.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Takođe, narodno verovanje kaže da se na Krstovdan mogu predvideti dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
Kako se posti na jesenji Krstovdan
Duhovni post zahteva uzdržavanje od negativnih misli i dela, dok telesni podrazumeva ishranu na vodi, bez namirnica životinjskog porekla, čak i ulja. Prema običajima, na jesenji Krstovdan u dom se unosi osveštan bosiljak, simbol mira i zaštite doma i porodice od negativne energije.
Zašto se na jesenji Krstovdan jede grožđe
Grožđe se 27. septembra jede kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja. Veruje se da oni koji ga konzumiraju na jesenji Krstovdan privlače sreću i prosperitet u svoj život.
Zašto je važno vratiti dugove
Vraćanje dugova na jesenji Krstovdan je običaj koji simbolizuje moralnu čistotu i poštovanje prema bližnjima. To je gest koji oslobađa od tereta i stvara harmoniju u međuljudskim odnosima.
Krstovdan je dan kada se vernici podsećaju na snagu vere i tradicije, uz običaje koji neguju duhovnost i zajedništvo.
(Kurir)